Zašto su omega 3 masne kiseline važne za razvoj malog deteta?

Dolazak deteta unosi određene zanimljive promene i navike u živote partnera. Dok je dete malo ali i tokom njegovog odrastanja roditelji posebnu pažnju posvećuju nezi i brizi o zdravlju deteta. Svaki roditelj bar jednom je pomislio: ,,Kako da budemo sigurni da je naša beba zdrava i da se pravilno razvija?”

Koje namirnice i vitamine je potrebno da dete unosi kako bi bilo jako i razvijalo se pravilno? Da li bi trebalo koristiti i omega 3 masne kiseline i na koji način one utiču na rast i razvoj detete?

Značaj omega 3 masnih kiselina 

Čim se beba rodi, ona nastavlja intenzivno da raste i da se razvija. Kako bi beba dostigla sve predviđene parametre mesečnog razvoja u prvih godinu dana, pa i kasnije, do školskog uzrasta, ali i želje roditelja da bude zdrava i lepa, važno je da roditelji znaju da u periodu dok su još mala, deca treba da unose sve neophodne hranljive materije. 

U grupi hranljivih materija koje i ojačavaju imunitet kod dece uz vitamine, proteine, minerale, veoma važne su omega 3 masne kiseline, koje su od presudnog uticaja kada je reč o razvoju bebinog mozga, ali i očiju i vida. Spadaju u red polinezasićenih masnih kiselina i utiču blagotvorno na mnoge funkcije organizma.  Dugoročan razvoj  i rast deteta, ali i pravilan razvoj mozga, mentalnih i kognitivnih veština dece,  zavisi od redovnog  snabdevanja organizma omega 3 masnim kiselinama. 

Nedovoljan i neadekvatan unos omega 3 masnih kiselina može dovesti do loših rezultata na testiranju mentalnih, ali i motoričkih veština, sa posebnim akcentom na poremećaj pažnje, usporeniji fiziološki razvoj i slab imuni odgovor organizma.  

Pre više od pola veka, u vremenu odrstanja naših baka i deka, idealan odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina bio je 1:1. Vremenom se zbog savremenog načina života i promena u ishrani to menjalo, da bi danas taj željeni odnos bio do 1:4, a on je ustvari o 1:20 u korist omega 6 masnih kiselina, zato što ih više unosimo preko suncokretovog, ali i kukuruznog i lanenog ulja. Manjak omega 3 u eritrocitima dovodi do raznih poremećaja kod dece kao što su gojaznost, alergije, ekcemi. 

Izbalansiran odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina utiče i na prevenciju nekih oboljenja poput šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, razvoja multiple skleroze.  Utiču na razvoj nervnog sistema uopšte, osim toga i na funkcije poput koncentracije, pažnje… Smatra se da deluju i protivupalno i da su usko povezani sa antioksidantima kao što su vitamin E i selen. Roditelji će sami primetiti kada detetovom organizmu nedostaju omega 3 masne kiseline. Simptomi se manifestuju kroz  izrazit umor, lošu memoriju, suvu kožu, srčane probleme, promene raspoloženja.

Uticaj omega 3 na kognitivne sposobnosti dece

Poslednja tri meseca trudnoće i prvih nekoliko godina života dece, ključni su za pravilan razvoj mozga. Kod novorođenčeta, telesna masa čini samo 5% od telesne mase odraslih, ali zato veličina mozga čini 70% veličine mozga odraslih. Preostali rast mozga odvija se tokom prve godine života do predškolskog uzrasta, tako da je rast mozga većim delom završen do pete ili šeste godine života. U tom period predškolskog uzrasta, koji je veoma važan za rast mozga i razvoj mentalnih sposobnosti, od posebne je važnosti dovoljan unos specifičnih nutrinata. 

Pod nutritima, „prijateljima“ mozga smatraju se: 

• omega 3 masne kiseline, 
• naročito dokozaheksaenska kiselina (DHA),
• omega  6,  arahidonska kiselina (AA). 

Sveobuhvatnim naučnim analizama došlo se do saznanja da DHA, prirodno zastupljena u ribljem ulju, pozitivno deluje na psihološke sposobnosti. Naučnici tvrde da objavljene studije obezbedjuju dovoljno uverljivih i valjanih dokaza  koji  smanjenu koncentraciju DHA u mozgu dovode u vezu sa lošim  rezultatima na psihološkim testovima i testovima ponašanja. Nova studija sprovedena na više od 200 odojčadi, pod vodstvom kanadskih naučnika ukazala je na važnost dodavanja višestruko nezasićenih masnih kiselina u dečju hranu. Osim razvoja psiholoških sposobnosti, konzumiranje tih polinezasićenih masnih kiselina u najranijem životnom dobu obezbedjuju i bolji razvoj vida. Lakoća i tačnost rešavanja problemskih zadataka ima pozitivnu korelaciju sa kasnijom inteligencijom i vokabularom, pa su odgovarajuća  ishrana i pravovremena suplementacija važne već od najmanjih nogu.

Kako mališani unose omega 3 masne kiseline?

Tokom trudnoće i laktacije treba obratiti posebnu pažnju na odgovarajući unos omega 3 masnih kiselina. Dojenjem se obezbedjuje unos arahidonske (AA) i dokozaheksaenske (DHA) masne kiseline kod odojčadi. Razlike DHA u majčinom mleku značajno variraju u zavisnosti od načinu ishrane majke. Izvesno je da doilje ishranom obezbeđuju izvore DHA, prvenstveno uzimanjem masne plave ribe. 

Dokazano je da, nakon što doilja konzumira haringu ili salpu, razlika DHA u majčinu mleku značajno poraste nakon 6 sati, a dostigne maksimum nakon 24 sata. Mališani posle perioda dojenja unose omega 3 masne kiseline preko formule. 

Ne sadrže sve mlečne formule omega 3 masne kiseline, pa su pojedine države, kako bi zaštitile zdravlje dece, menjale svoje propise o ishrani beba. Prema najnovijim propisima Evropske Unije, tačnije Evropskog komiteta za ishranu, omega 3 masne kiseline moraju biti sastavni deo svake adaptirane mlečne formule u tačno određenom rasponu definisanom na 100 kcal adaptirane mlečne formule.  

Aptamil 3&4 mleko za malu decu je obogaćeno nezasićenim omega masnim kiselinama, tako  pruža podršku razvoju bebinog mozga i vida. Nakon dojenačkog perioda, ono omogućava izvor neophodnih masnih kiselina i u saradnji sa hranom, bogatom omega masnim kiselinama, pruža potporu organizmu, naročito u osetljivom periodu do druge i treće godine života,  kada i dolazi do formiranja centralnog nervnog sistema, ali i složenih kognitivnih, psihomotornih funkcija i čula.

Kako deca da unose omega 3 masne kiseline?

Najbolji način da detetu obezbedite redovan unos omega 3 masnih kiselina jeste da ih unosi kroz hranu ili suplemente. Hrana koja je najbogatija omega 3 masnim kiselinama je morska riba I morski plodovi: brancin, losos, tuna, račić, sardine, haring, skuša, lignje, hobotnica, bakalar.. Sve ovo nije dovoljno na dečjem meniju, pa se postavlja pitanje unosa omega 3 masnih kiselina u organizam dece. Kao zamena omega 3 masnim kiselinama iz hrane, nalaze se razni tečni dodaci ishrani na bazi ribljeg ulja, bogatog omega 3 masnim kiselinama i sadrže i DHA i EPA, dokosaheksanska  i eikosapentanoična, dva osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizmu. Koristan efekat za razvoj dece u najranijem uzrastu postiže se dnevnim unosom od 250mg EPA i DHA.

Veza organske hrane i omega 3 masnih kiselina

Prirodno je da želimo najbolje za svoju porodicu i da posebnu pažnju obraćamo na ishranu najmlađih.  Čim beba počene da uzima čvrstu hranu, roditelji se zainteresuju za poreklo te hrane, ali i proizvođače i trude se da obezbede organski proizvedenu hranu.  Važno je da znaju da je organski proizvedena hrana, hrana bez pesticida, hormona rasta i antibiotika, jeste dobra osnova za rast i razvoj, jačanje zdravog života i stvaranje dobrih navika. 

Bilo bi dobro da roditelji svoju decu na početku, u prvim mesecima života, ali i kasnije, hrane organski  kvalitetnim voćem i povrćem, mlečnim proizvodima, mesom i jajima. Bez obzira da li misle da je organska hrana zdravija od konvencionalno proizvedene, priznaće ima bogatiji ukus. Organski proizvodi su sočniji, prirodnog mirisa i ukusa, pa će beba zasigurno sa uživanjem jesti uz mljackanje.  Kako biste bili sigurni da je mleko bogato omega 3 masnim kiselinama, možete kupovati mleko proizvedeno na organskim farmama zato što je ono za 50% bogatije omega 3 masnim kiselinama i odlična je osnova za početak zdravog života.