Kravlje mleko u ishrani beba i male dece
Osnovna namirnica za dobro zdravlje bebe i malog deteta je mleko, i to mamino mleko, a ukoliko mama ne doji zbog medicinskih indikacija ili bilo kog razloga rešenje je adaptirana mlečna formula.
Zašto ?
Upravo zbog svih hranljivih sastojaka koji predstavljaju osnovu, koji pomažu detetu na njegovom putovanju, otkrivanju i istraživanju.
Kravlje mleko može biti bebina glavna namirnica ? Da li je tako ?
Ne, zbog niza nedostataka.
O čemu je reč ?
Neadaptirano kravlje mleko sadrži visoku koncetraciju belančevina, ali njihova hranljiva vrednost ne podmiruje potrebe bebe.
1.Najveći deo belančevina čini kazein ( u majčinom mleku i formuli dominantni su proteini surutke), koji se teško vari. Takođe, creva beba su još uvek u razvoju, pa sam prolazak polusvarenih ili nesvarenih proteina kroz bebina creva može izazvati krvarenje.
To krvarenje može biti nevidljivo golim okom, može biti u tragu, žiličasto, do pojave sveže krvi u stolici. Posledično može izazvati anemiju jer se bilo kakvim gubtikom krvi gubi i gvožđe.
Kazein i ostale belančevine kravljeg mleka imaju veliki potencijal da izazovu alergiju kod bebe ( velika alergenost) koja se definiše kao alergija na proteine kravljeg mleka.
2. Kravlje mleko ima nizak nivo nezasićenih masnih kiselina – neophodne za pravilan razvoj mozga, vida, nervnog sistema uopšte, imuniteta.
3. Nivo laktoze je znatno niži u odnosu na mamino mleko i formulu.
*Laktoza (mlečni šećer) omogućava bolju iskoristljivost mikroelemenata u organizmu i učestvuje u stvaranju nervnih omotača.
4. Visok sadržaj natrijuma, kalijuma, hlorida opterećuje bubrege bebe koji su još uvek u fazi razvoja.
5. Visoka koncentracija fosfora u kravljem mleku ometa uzimanje gvožđa iz hrane, što može dovesti do anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa.
6. Kravlje mleko je jako siromašno vitaminima A, B, C, D, E , koji su apsolutno nepohodni za pravilan razvoj imuniteta, rast i razvoj organizma uopšte.
Svi ovi nedostaci potvrđuju da kravlje mleko ne može biti bebina glavna namirnica u odojačkom periodu, a ne savetuje se ni u kasnijoj dobi.
-Jednostavno- bebu ćemo opteretiti volumenom, količinom, a suština je da time neće dobiti neophodne hranljive materije.
Zašto nam je bitno da se nutritivni benefiti dobijeni u dojenačkom periodu nastave i u prvoj, drugoj, trećoj godini života ?
Zbog intenzivnog rasta i razvoja do trećeg rodjendana !
Brzina napredovanja postepeno opada do kraja treće godine, i ulazi u fazu stabilizacije, da bi kako počinje period puberteta ponovo počela da raste.
Kravlje mleko nije rešenje. Po završetku dojenačkog perioda, baza- osnova dalje može biti adaptirana formula koja će ispratiti potrebe deteta u prvoj, drugoj, trećoj godini.
