ALERGIJA kod beba NA HRANU – simptomi i na šta obratiti pažnju!

U poslednjih nekoliko godina povećan je broj ljudi i dece koji imaju neku od alergija i to, pre svega, u razvijenim i urbanizovanim zemljama. Na osnovu ovog podatka može se zaključiti da će se u budućnosti, i to ne dalekoj, sve veći broj ljudi okrenuti prirodi. 

Šta je zapravo alergija?

Alergija je prirodni odgovor organizma na neke agense iz okoline, koje prepoznaje kao štetne, a to su najčešće zagađivači vazduha, toksične materije, industrijska hrana puna aditiva i konzervansa. Nekada organizam alergijski reaguje i na supstancu koja nije štetna, ali je on prepoznaje kao jak alergen.

Dakle organizam je prepoznaje kao napadača i bori se protiv nje, tako što imuni sistem proizvodi antitela koja stimulišu neke ćelije, a one luče histamin. Ove ćelije se najviše nalaze u digestivnom traktu, koži, očima, nosu, plućima, tamo gde je organizam u najčešćem kontaktu sa alergenima. 

Neki alergeni su samo sezonski, pa su kod većine muke sa alergijama vezane za određeni period godine, proleće kada je visoka koncentracija polena ili kasno leto kada cvetaju neki jaki alergeni kao što je ambrozija. 

Međutim, u poslednjim godinama raste broj onih koji reaguju na nutritivne alergene, prašinu, dlake i perje… Posebno se u poslednje dve godine povećao broj dece koja su sklona alergijama. Kada organizam jednom odreaguje na neki alergen, on je sklon da kasnije, tokom života, reaguje na neke druge alergene. 

Danas smo došli do toga, da se odmah po rođenju kod beba javlja neki oblik alergije. Sa razvojem alergija u prvim mesecima života, pa i prvim danima posle rođenja, neposredno je povezan nedostatak nekih probiotskih bakterija, koji čak može zavisiti i od toga da li je beba rođena prirodnim porođajem ili carskim rezom. Ako se beba rađa prirodnim putem, ona u trenutku rađanja, od majke preuzima dobre bakterije koje su prirodno prisutne u porođajnom kanalu. Ukoliko trudnica uzima antibiotike i tako naruši crevnu floru ili beba tokom prvih nedelja prima antibiotike, veće su šanse da se kod te bebe, u kasnijem godinama života, razvije alergija. 

Kako bi se smanjio rizik, da se kod beba u kasnijim godinama života razvije neki oblik alergije, pedijatri savetuju da u prvih šest meseci, pa i kasnije, beba unosi mikroorganizme, u vidu probiotika, koji podstiču bebin imuni sistem. Dojenje je takođe bitno, zato što majčino mleko sadrži supstance koje podstiču rast dobrih bakterija u crevnoj flori bebe.

Alergija na hranu kod beba

Alergija može da se razvije kod svakog deteta, najčešće se prenosi genetski. Ukoliko neko od roditelja ima alergiju na hranu, veća je verovatnoća da će je dobiti i dete. Međutim, sve češće se kod dece razvija alergija, iako u porodičnoj istoriji nema osoba koje su istu imale. 

Roditelji koji i sami imaju neku alergiju često su obazriviji i usredsređeni na moguću pojavu alergijskih simptoma kod deteta. Obično prate simptome i povezuju ih sa onim što je dete jelo, sa boravkom u prirodi ili kontaktom sa nadražujućim alergenima kao što su duvanski dim, parfem, izduvni gasovi. 

U ranom uzrastu, najčešća je alergija na hranu kod beba. Ono što je manje poznato je da beba može biti alergična i na mleko koje unosi sisanjem. To može biti reakcija na hranu koju majka jede. Iz tog razloga,  ukoliko se beba doji preporuka je da mame eliminišu iz ishrane mleko, mlečne proizvode kao i namirnice koje sadrze proteine kravljeg mleka uz konsultaciju sa pedijatrom- gastroenterologom.

 Najčešća alergija na hranu kod beba je na proteine kravljeg mleka. Ono što je ohrabrujuće je da je alergija na proteine kravljeg mleka prolazna. 

Kod 50% dece simptomi nestanu do prve godine života, a do druge godine života čak kod 70% dece. Kod malog procenta dece se dešava da se alergija zadrži duže, možda i do kraja života. Čak i kod beba koje se hrane adaptiranim mlekom postoji mogućnost alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka. Postoje formule prilagođene bebama sklonim ovoj alergiji, te formule imaju smanjenu alergenost.  

Sledeći momenat kada se bebe izlažu mogućim alergenima je uvođenje čvrste hrane, kada treba obratiti pažnju na namernice koje beba jede prvi put. Zbog toga se, najmanje tri dana za redom, u obrok stavlja namernica koja se uvodi u ishranu. Poseban oprez pedijatri savetuju roditeljima kada prvi put uvode jaje. Uvođenje jagoda i orašastih plodova, ali i kikirikija, odlaže se  za kasniji period bebinog života. 

Najčešće deca prerastu alergije na kravlje mleko, jaja, pšenicu i soju, ali se često teško oslobode reakcije na kikiriki i orašaste plodove, pa ih to prati i u zrelim godinama, neke i do kraja života.

Najčešći alergeni kod beba i dece:

• Alergija na kravlje mleko

• Alergija na jaja

• Alergija na ribu i morske plodove

• Alergija na gluten

• Alergija na bobičasto voće

• Alergija na orašaste plodove

Kako izgleda alergija na hranu kod beba?

Najvažnije je da roditelji prepoznaju rane znake alergije, ali i da znaju šta treba da rade u tom slučaju. Ukoliko je beba alergična na određenu hranu, organizam je prepoznaje kao napadača i proizvodiće antitela koja treba da ga odbrane. Kada beba opet pojede tu hranu, antitela će poslati imunom sistemu  zahtev da izluči histamin i tako organizam započinje odbranu ili protivnapad. Dešava se da beba ne odreaguje na neku namernicu odmah, već se prve simptome alergije pojave u kasnijem periodu. 

Koje su najčešće alergijske reakcije na hranu?

Reakcija može biti različitog intenziteta. Pa tako je kod neke dece veoma slaba, a kod druge jaka. 

Najčešće alergijske reakcije na hranu su:

• osip,
• otok, 
• ekcem,
• otežano disanje,
• povraćanje,
• dijareja.  

Ukoliko beba ima neku od reakcija u naredna dva sata posle obroka, obavezno konsultujte bebinog pedijatra, on će Vam reći koje korake da preduzmete.  U slučaju da beba ima otežano disanje, kao reakciju na neku hranu koju je prethodno pojela,obavezno se javite lekaru. Disajni putevi kod bebe mogu se zatvoriti za nekoliko minuta, usled alergijske reakcije, zato je neophodno reagovati brzo. 

Kako bi svako ko čuva bebu, mogao na vreme da reaguje u slučaju alergijske reakcije, preporuka je da bake i deke, bebisiterke i vaspitači budu upoznati sa alergijom koju mališan ima, i da znaju šta beba ne sme da jede. Takođe, uputite ih u korake koje bi trebalo da urade ukoliko dođe do alergijske reakcije. 

Simptomi alergije na hranu kod beba

Simptomi alergije na hranu kod beba su isti kao i kod odraslih. Zbog toga što bebe ne umeju da kažu šta ih muči, otežana je dijagnostika problema, pa i sam pristup problemu. Zato roditelji treba da znaju koji su najčešći simptomi alergije na hranu kod beba kako bi ih na vreme prepoznali:

• Reakcije probavnog sistema se ispoljavaju kao: mučnina, povraćanje, proliv, grčevi, zatvor, slabo napredovanje.
• Kožne reakcije kao što su: osip, dermatitis, ekcem, svrab, crvenilo guze, jako bledilo kože.
• Oralni alregijski sindrom ispoljava se kao: osećaj svraba i pečenja jezika, otok jezika, usana, nepca i ždrela.
• Reakcije disajnog sistema su: kijanje, kašljanje, crvenilo i svrab nosa, curenje nosa.
• Moguće su reakcije i na očima, kao što su: crvenilo, natečeni kapci, suzne oči.
• Nisu isključene i reakcije centralnog nervnog sistema kao što su: razdražljivost, pospanost i nemir.

Neke bebe reaguju odmah na hranu, nakon nekoliko minuta. Ipak, najčešća je reakcija od dva do četiri sata, a u nekim slučajevima alergija može da nastupi i posle 24 sata. Najbolji lek je da,  hranu na koju beba reaguje alergijski, odmah uklonite iz jelovnika. Reakcije se u tom slučaju povlače za pet do sedam dana. Najbolje rešenje za bebe sklone alergiji na hranu je eliminaciona dijeta, što znači uklanjanje namirnica koje sadrže supstancu na koju beba reaguje, bilo da su proteini kravljeg mleka, jaja, neki orašasti plodovi, kikiriki, riba ili neki drugi jak alergen na koji postoji mogućnost reakcije Vaše bebe. 

Šta je netolerancija na određene namirnice?

Neki mališani ne tolerišu određene namirnice. Kada beba ima netoleranciju na hranu, ona ima problem sa varenjem te hrane, a taj problem ne uključuje odgovor imunog sistema i njegovu odbranu organizma kao u slučaju alergije. Bebe netolerantne na određenu namirnicu, imaju digestivne tegobe kao što su: gasovi, nadimanje i proliv. Važno je da znate da se netolerancija na hranu kod dece češće javlja nego alergija. Ukoliko beba ili dete pokažu neki od simptoma može se uraditi i test kojim će se utvrditi da li je mališan alergičn ili netolerantn na datu namirnicu.