Alergija na proteine kravljeg mleka kod dece

U ranoj životnoj dobi, prvim mesecima bebinog života prioritet roditelja je da bebi pruži svu potrebnu negu, da brinu o njoj kako bi se normalno razvijala i izbegnu neke od tegoba koje mogu da se jave u tim prvim mesecima. U pomenutom razdoblju jedna od najčešćih tegoba koja se javlja je alergija na proteine kravljeg mleka. 

Alergija na proteine kravljeg mleka

U najranijim danima bebinog života u fokusu je nega i briga o ishrani. Digestivni trakt nije dovoljno razvijen te treba obratiti pažnju na to šta beba jede kako bi se izbegle imunološke reakcije na proteine. Jedna od najčešćih reakcija je alergija na proteine kravljeg mleka. 

Iako bebe najčešće reaguju na kravlje mleko, nije isključena reakcija ni na mleko koze, ovce i drugih sisara. Kod beba sklonih alergiji, imuni sistem će pogrešno identifikovati proteine iz mleka kao štetne materije,  daće odgovor u vidu alergijskih reakcija. Osim bebinog specifičnog imunog sistema, jedan od uzroka alergije na proteine kravljeg mleka može biti i genetska predispozicija, ako su roditelji u detinjstvu bili skloni ovoj alergiji, verovatnoća je veća da je i njihova beba ima. Međutim, bez obzira da li je beba genetski sklona ili nije, u prvoj godini života treba izbegavati kravlje mleko. U prvoj godini života 2-7% dece pati od ove alergije. Ono što je ohrabrujuće je alergija na proteine kravljeg mleka kod dece najčešće prolaznog karaktera, ranije su stručnjaci tvrdili da je deca prerastaju do treće godine, međutim, studije novijeg datuma pokazuju da alergija može da traje i posle treće godine, ali da do šesnaeste 80% dece preraste ovu alergiju. Ono što nije ohrabrujuće je da se kod neke dece ovaj tip alergije zadržava kao trajni problem, ali je na sreću reč o veoma malom procentu. 

Najčešći simptomi alergije na proteine kravljeg mleka

Klinička slika alergije na proteine kravljeg mleka je tako široka da često može da zavara na drugu stranu, ka nekoj drugoj dijagnozi. Reakcija se najčešće veoma brzo ispoljava, u intervalu od 15 minuta do 2 sata posle unosa mleka ili nekog mlečnog proizvoda. 

Uglavnom se prvo javljaju digestivni problemi kao što su:

• nadutost i gasovi, 
• bolovi u trbuhu, 
• grčevi, 
• dijareja ili zatvor, 
• mučnina i povraćanje. 

Osim digestivnih, često se manifestuju i kožne promene u vidu:

• osipa po telu, 
• koprivnjače, 
• ekcema, 
• crvenila i oticanja usana, lica i očiju. 

Ovo su vrlo često blage i umerene reakcije na proteine kravljeg mleka koje po nekada mogu biti praćene i povišenom telesnom temperaturom. 

Netipično se može javiti i kijavica koja navodi pogrešno na prehladu, ali i simptomi poput suženja bronhijakoji upućuju na bronhijalnu astmu.  Vrlo retko, ali je ipak moguće da se desi anafilaktički šok koji se ispoljava kao glasno disanje, oticanje jezika i grla, promukao glas i gubitak svesti kod beba. Klinička slika simptoma alergije na proteine kravljeg mleka kod dece je toliko široka da neretko zavara. 

Uticaj alergije na kravlje mleko na porodicu i društvo

Samo jedan gutljaj mleka ili zalogaj nekog mlečnog proizvoda, a nekada i dodir sa njima, može da izazove burnu alergijsku reakciju, zbog čega se dešava da su deca ali i svi članovi porodice u stalnom strahu da ne dođe do alergija na proteine kravljeg mleka. Deca sklona alergija na proteine kravljeg mleka imaju poseban režim ishrane.

Podaci govore da se alergije na proteine kravljeg mleka češće javljaju u urbanim sredinama nego u ruralnim. Različiti faktori idu u prilog ovakvim podacima, posebno oni poput zagađenja, promena u ishrani i manja izloženost mikrobima, koji utiču na slabi odgovor imunog sistema. Osim sa okruženjem i savremenim načinom života, porast alergija vezan je i za to što je društvo postalo svesnije da je dijagnostika sve bolja, pa se alergija na kravlje mleko otkriva lakše i češće. 

Alergija na kravlje mleko utiče na rast i razvoj deteta, porodice, ali i društva i njeni uticaji se mogu manifestovati kao fiizički, psihološki, društveni i finansijski. Kada je reč o fizičkom uticaju alergije na dete, porodicu i društvo u celini, najčešće se ispoljava kao fizička uznemirenost i nelagodnost, ali i ometenost u rastu. Za alergije koje počinju u ranom životnom dobu, nekada je vezana i progresija u kasnijim godinama, retko se javlja, ali se javlja rizik od nezaraznih bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, srčanih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, ali i rizik od budućih zapaljenja, oštećenja nekih organa. 

Psihološki uticaj je često izraženiji i jači zato što je najčešće posledica alergije kod beba zabrinutost i uznemirenost roditelja. U svojoj psihološkoj dimenziji, alergija utiče i na društveni život, zbog straha od budućih zdravstvenih problema i mogućih komplikacija, roditelji često društveno izoluju dete.  Svi prethodni faktori utiču na finansijski, zato što razvoj alergije, naročito ako je reč o progresivnom obliku, indirektno utiče na troškove, roditelji odsustvuju sa posle, kako bi brinuli o detetu, angažuju osobu koja će da brine o detetu u njihovom odsustvu i svakako  su veći troškovi za negu i brigu o zdravlju detato sklonom alergiji. 

Da li je alergija na proteine kravljeg mleka isto što i intolerancija na laktozu?

Često se srećemo sa mišljenjem da je alergija na proteine kravljeg mleka isto što i intolerancija na proteine kravljeg mleka, međutim, ova stanja se razlikuju iako se dešava da simptomi budu slični, posebno oni koji upućuju na poremećaje sistema za varenje. 

Intolerancija na proteine kravljeg mleka (laktozu) je stanje u kome je, usled nedostatka enzima laktaza, onemogućeno razlaganje i varenje laktoze. Ukoliko je beba intolerantna na laktozu, znači da enzima laktaze nema u dovoljnoj količini da razloži proteine koji se nalaze u mleku. Za razliku od intolerancije, alergija na proteine kravljeg mleka je reakcija imunog sistema na ove proteine, posebno kazein, on se najčešće ne svari u bebinim crevima, pa prolazi polusvaren ili nesvaren. Intolerancija na laktozu je često urođena, javlja se zbog deficita enzima laktaze od samog rođenja, ali nije isključeno da se poremećaj javi tek kod odraslih kao posledica smanjenja laktaze tokom godina. Međutim, često se dešava i kao sekundarna intolerancija i posledica nekog stomačnog virusa ili crevne infekcije. Kod stomačnih virusa dolazi do oštećenja sluzokože creva, potrebno je neko vreme da se sluzokoža obnovi i sve dovede u red, kod dece je taj period regeneracije i do 4 nedelje. Kako bi roditelji bili sigurni da je reč o intoleranciji na proteine kravljeg mleka, potrebno je da se obrate izabranom pedijatru, možda i gastroenterologu koji će odraditi testove i predložiti terapiju. 

Da li je rešenje problema formula za bebe koja reguliše upravljanje alergijom i intolerancijom?

Važno je da alergijom na proteine iz kravljeg mleka može da se upravlja, ukoliko se na vreme uoči problem, bebi se uvode formule poput Aptamil Allergy Digestive Care, ona je rešenje za alergiju i intoleranciju na proteine kravljeg mleka. 

Preko 40 godina Nutricia istražuje alergije i jedan je od začetnika preventivnih inovativnih formula za bebe koje ne doje. Klinički je dokazana efikasnost ovih formula u primarnoj prevenciji i upravljanju alergijama i intolerancijom na hranu, kao i benefiti koji su klinički dokazani poput umanjenih simptoma i ukusa koji je poboljšan u odnosu na druge formule zasnovane na kazeinu. Pored formula postoje i mleka bez laktoze i vrlo često slušamo o njihovoj upotrebi, ne samo kod dece, već i kod odraslih. Ova mleka su namenjena decu koja imaju poremećaj intolerancije na laktozu, ali i onoj deci kod koje se poremećaj javi usled nekog stomačnog virusa, sve dok ne prođu simptomi. Sve dok se ne obnovi srevna sluzokoža pedijetri savetuju upotrebu ovog mleka. 

Svakako je moguće upravljanje alergijama i intolerancijom olakšavajuća okolnost za roditelje, koji uz podršku pedijatara, u velikom broju slučajava rešavaju problem.